Homo democroaticus: Zmaj od Zagreba i Habuš bála Goranbeg u sukobu epskih (nes)razmjera

Ima ona antologijska scena u Forest Gumpu kada prosvjednici više ne znaju protiv čega prosvjeduju, ali svejedno nastavljaju. No, ni sarkastično ismijavanja američke prosvjedne demokracije ne bi moglo smisliti gluplje prosvjedne štoseve od prošlotjednih naglih izljeva građanske hrabrosti i neposlušnosti gradonačelnika Habuša.

Kada već u povijesti Varaždina, u kojoj su na rihterskoj, birgermajsterskoj i gradonačelničkoj stolici sjedili i pijanci i vucibatine i nasilnici i bedaci, neće baš ostati zapamćen ni po čemu pametnome ili korisnome, domislio se Habuš urezati zlatnim slovima u gradske političke anale pa je na brzinu osmislio predizborni montipajtonovski skeč pred vratima Ministarstva zaštite okoliša. A evo kako su tekle pripreme:

- Kaj je ovo, Branka, kaj je ovo? Kakav je to papir? Za to mi rušimo šume, za takve papire, sto mu hrastov i bukvi skupa! Nakon dve lete oni meni veliju da nebum dobil peneze i nek ja odjebem Pripuza i raskinem koncesiju?

- A čuj, Gorane, na to se svodi, naša je koncesija nezakonita, to treba raskinuti i onda budu odobrili čak 70 milijuna. Samo ne znam zašto su te zavlačili?

- Kaj nemremo to osporiti, daj sve te advokate kaj ih plaćamo z suhim zlatom, daj pravnike, daj našeg najvjernijeg saveznika Podolnjaka, on je ipak tata mata za ustav.

- A pusti, Podolnjak je ipak odlučio tražiti dlaku u jajetu, veli da je on samo politolog na privremenom radu u pravu pa ne on komentirao, pa ne bi on objašnjavao, pa ne bi on raskidao pa ne bi....

- Znal sam da bude nas izdal na prvoj krivini. Pusti, daj, molim te, pozovi sve one naše stranačke uhljebe, ovaj sori, članove nek' si sednu v aute i nek idu z nama u Zagreb, uzbuđeno i odlučno će Habuš.

- To za sutra planiraš? Ali nebo ti nije sklono, gledala Sjerkovića, kiša će, kako ono pjeva klapa Campi?

- Čita se Kampi, Branka, a ima i ona velike kiše potopit će svijet od Dragojevića ili čija, ma kaj ja jebi ga znam, kaj je sad važno, daj zovi ljude, baš mi se fućka za meteorologiju, imamo kišobrane na gotovs.

- Kako da okupim HNS-ovce, to su sve ljudi na ključnim mjestima...

- Ma daj, pa zmislili smo radna mesta, došli na posel, ne došli, bogu dragom svejedno, ko da bu neko primjetil. Moraju stati iza svojeg gradonačelnika, ja zastupam 47.000 i još sitno ljudi, da mi dojde svaki deseti, kakav bumo napravili šou onom ćelavom Zmaju.

- Gorane, samo te upozoravam da to treba organizirati, nije to tako lako preko noći. Evo, Jelena Zrinski-Berger je otkazala poslušnost, a živi u Kućanu, njoj bi trebalo najviše smrditi. Ali Leverić, Srakar kojem ne smrdi joj je rekel da cijela priča smrdi zbog tebe, a ne koalicije.

- Čuj, pusti sad Srakare, oni su grad vužgali ja bum ga zatrpal z balama ak ih ne vmeknem. Hej, pa kaj ti ne bi mogla reči Stojku ili onom novom režiseru kaj smo ga v kazalište dopelali ko da ih več nemamo dosta, da to malo zrežiraju, taj naš cirkus tam?

- Vidiš, nije loša ideja... No on je više za komorne drame, ovo mora biti ipak masovna scena, više provala epskog nezadovoljstva...

- Branka, kaj mlaturiš prazne bale, nek režiraju, moreju i neku recitaciju, naprimer Smrt Smail-age Čengića: „Što se bijeli u gradu zelenom/il su snijezi il su labudovi/nit su snijezi/nit su labudovi/već su bale Habuša age“ ili kak to već ide.

- Gorane, nije to Smrt Smail-age Čengića, i ne bi to baš, bolje onda neku kuruzu, ti paše Nosi mi se bijela bala?

- To je nogometna, od Varteksa, to sam već upropastil, sad bum i onaj drugi klub di sam precjednik, ne znam ni kak se zove, al daj ženo zovi i Čarlija Drevena na železnicu nek nam osigura jenu kompoziciju vagonov od Turčina do Zagreba i nek lično kormani.

- Kad bi barem vlakovi išli na bale, pa da ih pobacamo unutra, ovi su nam napisali u 36 studija koje smo masno platili da ima nekakvi gorivi otpad pa to sve pobacamo... 

- Moramo i balu nekak zdići i otpelati, zovi u Varkom...

- Vlašića, misliš?

- Da, nek Varkom da kamiončeka da ju prepelamo i tam Zmaju istovarimo hahaha, pa nek si ju Zmaj proguta, hahaha! Znaš onu reklamu za kokice: „Zvat ću ti Sanader, jesi čuo“, e a ja ću Zmaja splašiti s „Zvat ću ti maloga Sanadera“, jesam legenda, ahahahaha

- Kakvoga maloga Sanadera, Gorane?

- Pa Milanovića ahahaha, vot a big diferens, pogledaj im držanje, još je jedino Čačić bahatiji od njih! A čim spomeneš Milanovića, svi SDP-ovci se useru, pa tak i Zmaj...

- Genijalna ideja, Gorane, kako si se toga dosjetio?

- Branka, halo, zato sam ja gradonačelnik, ja sam vođa prosvjeda, repetirat ću kišobran nekoliko puta i riknut: „Za mnom!“ Tak i mali Sanader, tj. Milanović kriči i SDP ga slijedi, Zmaj bu odma dotrčal.

- Pakleni plan, Gorane, pakleni. Zvala sam i Štromara al se ispričal neodgodivim obvezama, otvara jajomat u Bolfanu.

- Razmem, sva su mu jajca na pladnju, nemre sad riskirat rat s SDP-om, al ja morem, ja sam vođa, mene ništ nemre zaustavit, možda jedino ak naletim na kakvu babu na cesti, onda se malo zabušim, al...

- Dobro, Goran, dogodi se, ali ti moram reći da baš nitko te ne misli slijediti, Parlaj ima unaprijed dogovorene obveze, ima ispit iz početnoga engleskog ako koji investitor zaluta, Radelić ionako ne vidim u Vijećnici često, Heheta šaljem na izložbe ručnih radova žrtava komunizma... Nemamo nikoga. Već sam u krajnoj nuždi pomislila da zovemo naše partnere stranku umirovljenika pa im napravimo izlet u Zagreb.

- Nek svi idu u tri... ne, nek idu u devet... ne, mi idemo u devet vjutro, natovarimo balu i gerade za Zagreb, pa ko došel ko ne došel, ko da je bitno kolko ima tih uhljeba, bitno da dojdu novinari, da se vidi moja glava i čuje izjava, da Milanović čuje u Briselu kaj dela Zmaj i onaj kak se zove Miiuler. Zovi režimske novinare, da mi nebi koji ne išel a ja bum plaćal oglašavanje grada, malo morgen. Celi cirkus bumo nazvali „Dosta zavlačenja!“

- A kaj ak ništ ne postignemo?

- A jebi ga onda bude zavlačenja. V džep i v novčanike Varaždincov.