Legendarni Dudek: Nisam u javnosti jer s njome mi je već teško

Objavljeno: 18.03.2014. 13:06

Zadnja izmjena: 13.01.2016. 08:27

Martin Sagner vlastitom voljom iš?eznuo je iz života javnosti, jer mu je postala preteškom.

Na ekskluzivni intervju pristao je samo iz razloga što je Varaždin u njemu ostavio velikog traga. Tu je zapo?ela njegova kazališna karijera i druženje s Mladenom Kerstnerom.

Gdje je Martin Sagner danas, dugo vas nije bilo u medijima? 

Eto vidiš, našel si me: tu sam ti ja sa svojim knjigama, s onim kaj pisuckam, sa svojom frulicom i violinom. Nisam u javnosti jer s njome mi je ve? teško. Došlo je do toga da nikome nebreš, kak mi kajkavci to lijepo velimo, nikaj dopovedati. Ili te ne?e slušati ili te ne razme ili te bagatelizira. A zakaj, zato jer si normalan i nemaš puno penez. Deca, peneze treba zaslužiti ali oni ne smiju biti bog, zlatno tele.

Što mislite, zašto je došlo do toga? 

De?ec moj, nije toliko kriva ljudska narav koliko je krivo politi?ko-društveno okružje, kad se u stjecanju izjedna?uje i napredak. Jest da je to napredak, ali civilizacija nije da imaš nego da živiš lijepo. Kaj ho?u s time re?i? Da jedan drugome velite lepu re? i probate podijeliti vaše brige i žalosti. Ja sam prošel svega i sva?ega, i fizi?ki i duhovno. Od negiranja Boga do prihva?anja Boga, od Australije do Novog Zelanda i Petrograda, skoro bih rekel od nemila do nedraga. No, ono kaj je mene najviše veselilo, to je da još uvijek ima i razumnih ljudi koji slušaju kaj govorim. Ti se z menom ne moraš slagati, moreš imati i svoj život i svoj na?in i svoje poglede, ali ako si ?ovjek onda me budeš poslušal, a isto tak i ja tebe. Uvažaval te budem kao ?ovjeka i radoval se bum kaj smo skupa.

Osim što ?itate, kako provodite vrijeme, odlazite li još u svoju Podravinu?

Kad je moj pokojni punac prvi put došel u ovaj stan, stao je i rekao: Pa to je zatvor! (smijeh) E, to je jedan veliki i radni dio mojeg životnog puta: radosti i žalosti, jednoga i drugoga. Drugi dio je moja hižica pod šumom, s malim potokom i komadom zemlje. Prije, kad sam god mogel, otišel sam tam; vrnul se tu di treba delati, a živel tam. Al’ nebreš! Nebreš jer moraš od jutra do zutra delati, ali ne da bi sticao nego da bi mogel živeti. E, kaj ?eš!

Na filmu ste zadnji put nastupili 2005.?

To ti bolje znaš... U tom mojem gluma?kom poslu ono kaj si završio - zaboravi! Zaboravi da bi mogel nekaj drugo i nekaj novo. Uloga u tebi ostavi traga, ali kakvoga: ostavi na?in na koji si to stvorio. Nikaj nebreš stvoriti sam, nego samo z onima kojima to predstavljaš. Publika se to zove. S njima se zajedno stvara, oni se s tobom žaloste, i to je ta ljepota i teško?a gluma?koga posla.

Vas je proslavila i na neki na?in obilježila uloga u Gruntov?anima, no je li vam pomalo žao što vas svi pamte po njoj?

Nije mi žao, ona me navek raduje, ali malo me onemogu?avala. Oni koji nisu dorasli da shvate posel glumca shvatili su mene kao Andriju Kataleni?a Dudeka, a ne kao glumca. Rijetki su i redatelji koji me se se nisu bojali kao inkarnacije Andrije Kataleni?a, ali, nebrem re?i, koliko me Andrija Kataleni? Draš donekle sprije?avao toliko mi je i s druge strane pomogao jer je pokazao da sam glumac. Zato, nije mi žao kaj su me zvali Dudek. U gimnaziji sam bio Pin?o, sad sam Dudek i ako ljude to veseli, zakaj bi to mene smetalo? Osim toga, to je potvrda da ljudi vole ljude koji su dobri, pošteni, radini, a znaju da je Dudek i onaj koji je, kak se to veli, naivan.

Jeste li Dudeka odmah vidjeli vidjeli onakvim kakvim ste ga naposlijetku kreirali?

Nisam odmah. Prema pokojnome Mladenu Kersteru, daj mu Bog duši lako, i režiseru Ivi Vrbani?u u Mejašima, Dudek je trebal biti seosko pometalo; onaj koji je po?eo s time da nema dovoljno grunta i novca za življenje, pa je ovisan o drugima koji zbog toga s njime mogu delati kaj ho?e. Ali ja sam naslutio mogu?nost koju je i pokojni Mladen Kerstener vrlo jasno dao do znanja, da je odnos prema takvim ljudima nepravedan, i našel sam nit prema kojoj sam od Dudeka probal napraviti ?ovjeka. Takvog ?ovjeka koji zna kaj se s njim doga?a pa veli tecu Cinoberu: Tetec, ja znam da me bute prevarili, ali kaj morem kad moram! To je velika re?enica, koju je Mladen Kerstenr napisal ovdje i ja sam od te re?enice pošel dalje.

Je li Dudek zapravo personifikacija našeg mentaliteta koji je “nau?en” na trpljenje?

Je, to je i prema meni naš kajkavski zagorsko-me?imursko-podravski mentalitet.

Koja je prema vama najdramati?nija scena, odlazak Dudeka u Njema?ku ili ona s Fer?ijem na ribi?iji?

Posljedica užasa u kojem mi i dandanas živimo je odlazak Dudeka, a ona ribi?ija Fer?ija i Dudeka osnovna je duhovna poruka u koju je mali ?ovjek stavljen tom politi?ko-društvenom klimom. Najblaža rije? za to u ?emu mi živimo je laž, a ono drugo ne?i re?i jer je prosta?ki.

Je li više uop?e mogu?e snimiti seriju poput Gruntov?ana?

(smijeh) To si dobro pitalsine: jel više uop?e mogu?e snimiti,retori?ko je pitanje. Samsi rekel...

Nakon Gruntov?ana dugo ste putovali gostuju?i s Baladama Petrice Kerempuha, nalazite li poveznicu izme?u ta dva lika?

Jako. Ti krležijanski odjeci u Mladena Kerstnera su ono kaj je meni bil poticaj, ali Dudek je po Mladenu Kersteru druga?ije oblikovan. Petrica Kerempuh je obješenjak i vrtiguz, a Dudek je svjestan u kakvoj situaciji i gdje živi, ali to nebre promeniti. Opet ona re?enica: Tetec, znam da me bute prevarili, ali kaj morem kad moram. A tu se ne radi samo o, kak bi to rekli ovi z Gornjega grada, politi?ko društvenoj klimi... Balade su meni navek bile v žepu i još imam tu znošenu knjižicu. S jedne strane Balade, s druge strane Biblija. I puno puta dok su me pelali na snimanja v rukama su mi bile Balade ili Biblija. To sam si pre?itaval i u tome sam navek našel radosti i zadovoljstva.

Jednom prilikom ste najavili da ?ete pripremiti i ve?eri s poezijom Frana Galovi?a, je li se to u me?uvremenu ostvarilo?

Nije jer ne stignem. Ne fizi?ki, vremenski, nego dok idem nekaj delat uvijek otkrivam neke nove vrijednosti i onda, jednostavno, koli?ina onoga što otkrijem je takva da odustanem. A osim toga, imam i drugih stvari koje me vesele: moji sinovi jedan i drugi, moja supruga, veseli me violina, veseli me i razgovor koji sad imam s vama... To budu napravili drugi, jer to su vrijednosti koje su neuništive. Stvari koje je Galovi? napravil su “strahotne”, ta dostignu?a su ono korijenje na kojemu svijet dalje raste.

Što vas privla?i k Matošu, imate sve njegove sveske, ali imate li u sebi i matoševskog bunta?

Imam! To me nau?io on i naš zagorski, podravski kraj: tiha voda brege dere. Sve ti bum napravil, ali ako se nebremo dogovoriti onda bu na moje. Tu ne odustajemo i hvala Bogu da je tak! Tu smo neuništvi kao Matoš. O divota, divota! Taj duh neuništvi, taj podsmijeh... (smijeh)

Po ?emu bi htjeli ostati zapam?eni?

Po dobrom, po tom kaj volim ljude, po tom da mi je najljepše i najdraže ako morem pomo?i.

Razmišljate li ponekad o onostranom životu?

Ne. Znam da poslije mene nije potop, život ide dalje. E sad, koliko sam ja u tom životu bil i stvoril da taj život ide dalje, to nek život odre?uje. Tu ja niti ho?u niti mogu utjecati. Ali ono kaj znam, to je da nisam propuštal vrijeme a da ne probam napraviti i napravim nekaj dobro. Nekaj kaj koristi meni, ali koristi i drugim ljudima. Ne delati štetu drugim ljudima: treba razlikovati dobro od zla i ?initi dobro da bude dobro i tebi i drugima.

Što bi poru?ili mladima?

Nije im lako, to je prvo. Nije im lako jer su naslijedili teške društvene zablude. I to ispravljati je kao ispravljati krive Drine. Uspjevati u tom na na?in na koji je sada uobi?ajeno - osobno, individualno, od toga nema ništ. Neko bi moral napraviti da se oni objedine u ostvarenju nekog cilja. To su pošteni i školani ljudi, ja ih volim, ja ih cijenim, oni su puni dobrih želja i dobrih znanja, a društvo je to koje to ne uvažava.

KAD LAŽ PREVZEME CILJ, ONDA GA FU?KAJj!

?esto aludirate na politiku, ?ini se da vas ona dosta okupira?

Dosta jer je jako prisutna, nebreš to zbe?i. Ako se ne baviš politikom onda je još gore jer se politika po?ne baviti s tobom, a onda si grdo nastradal. Jedan pametan je dobro rekel kaj je politika: znanje, domišljatost i mo?. Danas u našoj politici fali ono prvo.

Devedesetih godina i sami ste se angažirali u politici...

Pokojnemu dr. Tu?manu ja sam rekel: Gospon predsjednik, ja mislim da sam svoje napravil. Napravil sam kolko sam mogel i sad idem iz politike. Mislim da dalje nebrem. On me gledal dosta dugo, ?ak malo neugodno dugo i rekel: A zakaj me svi ostavljate? Malo mi je bilo teško, ali onda sam ja rekel: To je zato da vam ne smetam, jer vi to bute napravili bolje nego da još mene vle?ete za sobom. On je šutio, šutio, a onda je rekel: Dobro, idi! A ono drugokaj me odvrnulo od politike bile su neiskrenosti. Politika je: zna se kaj... Kada po?e na na?in da laž prevzeme cilj, onda ga fu?kaj! Onda sve ide kak danas ide.

SVE JE PO?ELO KAO DRUŽENJE U VARAŽDINSKOM KAZALIŠTU I GORICAMA

- U Varaždinu u kazalištu Mladen Kerstner s nama je sedel skoro svaki den u našem bifeu i sudjeloval u razgovorima i susretima koji su bili predragi. Ne samo on u varaždinskom kazalištu, nego i mi u njegovim goricaj isto tak. Donesel mi je radio dramu “Falinga Imbre Presvetloga”, mislim da se tak zvala. I kak je Mladen navek bil zamozatajan, tih, miran, ja nisam veroval da “iz te mire tri vraga vire”. To je ?udesna re?enica!

Komentari